О књизи: година / Ставио сам наочаре, а они су ми показали где да укључим. Заиста, оквир је засветлио. Отприлике на минут, уз одобравајући смех оних око себе, окретао сам главу, показујући треперавим квадратом на једног госта, па на другог. Ниси морао ништа да притиснеш. Чим сте држали оквир на нечијем лицу три секунде, на његовом месту је искочило неколико линија. Брзо је постало јасно да се власник зове, замислите, Труади Петровицх. Труадиус! Вау... - Да... - рекох с поштовањем, скидајући наочаре и дајући их власнику. „То је корисна ситница...“ „Јуче“, примети адвокат, скоро зевајући. - Чак и прекјуче. Сада се све ове глупости уклапају у контактна сочива. „Чекај мало“, схватио сам. – У контактним сочивима... У ружичастим – Зашто морате да носите розе? Шта год хоћеш, само јутрос... И причао сам о чуду са ружичастим очима које сам срео у парку?..